Nedavno sam prvi put probala sitnu narandzu kumkvat. Veličine je od lešnika do oraha, pomalo duguljasta. Pošla bila na pijacu da kupim sremuš, koga jedem svakodnevno kao salatu. Sremuš mi pomaže da očistim telo od otrova i svega lošeg što sam jela ove zime. Tek što sam uzela sremuš, vidim na tezgi neko sitno voće slično narandži. Prodavac mi galantno ponudi da probam kakav je to plod i ja naravno, pojedem jedan plod. Prijatno me je iznenadio tako snažan ukus i miris toga malog ploda. Ceo srednji deo ploda je kiseo, a bliže kori je baš sladak. Prodavac mi reče da se jede ceo plod zajedno s korom i semenkama. Semenke su dosta tvrde i nisam ih pojela, ali sam rešila da ih posejem. Videću da li će lepo nići.
Sada znam nešto više o ovoj voćci, koja će biti često na mojoj trpezi, kad god je nađem u prodaji.
Kumkvat vodi poreklo iz Azije, pa odatle i ovaj naziv. Ne podnosi jaku hladnoću, već voli toplije klimatske uslove. Može da se gaji u saksijama , kao sobna biljka. Naraste 2 do 3 metra u visinu i s takvom visinom može zaista lepo da uspeva i u zatvorenim prostorijama. Naravno, treba mu dosta svetla i pogodan supstrat. Listovi su mu sjajni,tamnozelene boje, a cvetovi bele boje i mirisni. Plod je bogat vitaminima i mineralima pa nam podiže imunitet, Bogat je vitaminima: C, A i B. Od minerala sadrži gvožđe, kalcij itd. Zimi će nam dobro doći da nas brani od prehlade, a ja ću ga baš rado koristiti. Koristiću i blender da bi tako lakše jela ceo plod sa semenkama.
Slikala sam kumkvat u mojoj ruci.
