Kukurek zeleni je prvi vesnik proleća u mojoj baštici. Čak i pre visibake on otvori svoj lepi zeleni cvet. Njemu ne smeta ni hladnoća u februaru, pa već tada ume da me obraduje sa lepim velikim cvetovima. Listovi su mu krupni, izgledom podsećaju na veliku šaku raširenih prstiju. U prirodi raste po šumama i poljima kao samoniklo bilje. Moj kukurek je posađen u mom vrtu pre više od trideset godina i uvek na istom mestu, svakog ranog proleća, odnosno još u februaru, cveta svojim lepim zelenim cvetovima. Sad saznajem da je postao ugrožena biljka, jer ga nemilice beru i uništavaju, bilo da se prodaje na pijaci kao cveće ili na drugi način.
Naš lepi prvi vesnik proleća je veoma otrovna biljka. Visina biljke je najviše do 40 cm, a cela biljka je otrovna, najviše koren. Sadrži otrovni glikozid heleborein, koji uzrokuje upalu sluznica, izaziva jako čišćenje creva, parališe mišiće, pa tako i srčani mišić. Saponin helebrin deluje na srce jako štetno. Heleborin deluje tako da izaziva jako povraćanje, proliv, omamljuje i može doći do smrti.
Otrovan jeste, ali i lekovit. Koristi se u homeopatiji
kao lek za tumore i rak želuca kod muškaraca. Također i kod karcinoma bronhija. Što se tiče moga kukureka, nadam se da će da mi cveta i dalje svakog februara i da će me jednako uvek iznova radovati. Odmah pored kukureka nekoliko godina raste i cveta u leto hajdučka trava. Sama se hajdučica posejala tik pored kukureka. Jedna cveta u proleće,druga u leto i do kasne jeseni. Samo što hajdučicu koristim za čaj,bez brige da će mi štetiti. Naprotiv, hajdučica je lek za mnogo toga. O njoj ću pisati drugom prilikom.
