Mirjanin Blog

Pročitala sam zanimljiv članak, koji me je postakao da razmiljam o ovoj temi.

Maslačak cveta u Novembru, kao da je Maj…

Šljive cvetaju u našoj ulici u novembru, kao u proleće.

Plod nekih šljiva je porastao,još malo da i sazri.

i ljubičica cveta sredinom novemra, kao u proleće.

Sve ove slike sam stavila kao primer koliko sunce i njegova toplota deluju na biljni svet. Kakav uticaj na ljude ima ova promena naše klime, možda ćemo osetiti vremenom. Moj životni moto je da treba što više da se krećem, da na taj način pokrećem sve tačke na stopalu koje utiču i na moje unutrašnje organe i olakšavaju rad celog organizma. Možda stoga i ne osećam previše ovu suviše blagu klimu u novembru i ostale popratne pojave. Ipak mi jeste neobično da cveta i jorgovan, ljubičica, voćke u ovo doba.

Volela bi da čujem mišljenje astrologa o delovanju sunca i uticaja zvezda na naše telo u ovoj izmenjenoj klimi. Hoćemo li uspeti da se lako adaptiramo na promene koje nam dolaze s promenom klime?

Lekovita mast od gaveza našla se i u mojoj kućnoj apoteci. Gavezov koren izvadila sam relativno lako,jer je zemlja pored kanala bila meka i vlažna. Procvala zova,bagrem zadiše mirisnim cvetovima,a biljni svet oko kanala raskošan i lep. Gavez u cvatu,visine preko pola metra,sa svojim krupnim,dugim listovima,dlakavim i neprijatnim na dodir i cvetovima purpurno ljubičaste boje. Korenje sam lepo oprala,posekla donji čvornovati deo,a ono ostalo sam isekla sitno i ispržila u svinjskoj masti. Prethodno sam mast oprala iz samo jedne vode,ali ja mislim da je i to dovoljno,jer je mast sveža i čista. 250 grama masti sam stavila na srednju vatru zajedno s usitnjenim gavezovim korenom,težine korena oko 200 grama. Par minuta sam sve ovo propržila,mešajući na srednje jakoj vatri. Ostavila sam da stoji do sutradan,a zatim ponovo zagrejala. Zatim sam procedila i ostavila u staklenu teglu. Nakon što se ohladila,mast od gaveza stajaće u tegli u frižideru.
Dakle,ova mast lečiće sve ono što bude trebalo. Počevši od bilo kakve povrede tkiva,kosti,zgloba,reumatičnih bolova i još mnogo toga.
Ostatak korenja posadiću u bašti i imaću gavez i za ukras i za lek. Jer,listovi gaveza su lekoviti i njime se može oblagati bilo koji bolni deo tela. Naravno,listovi se prvo izvaljaju nekom oklagijom ili slično,a potom se stavljaju gde treba.
Vidim razne recepte s gavezom u čaju. Ja ga neću piti kao čaj,jer on može štetno da deluje na jetru,pa umesto njega koristiću neki manje rizičan.
Umesto čaja,koristiću ga u vidu masti ili gela za vanjsku upotrebu.

Davno sam čula da je ren dobro saditi ispod voća,jer on štiti voće od raznih štetočina. Tako sam odmah nabavila koren rena i posadila ga ispod višnje i trešnje. Velikih zelenih listova,širi se lepo oko voćke i time je i štiti. Koren rena može da se vadi od proleća do zime i koristi u ishrani. Ja narendam koren rena i začinjujem njime salatu od cvekle,pa tako cvekla dobije prelepu aromu i ljutkast ukus,što je čini jako ukusnom. I,naravno još lekovitijom. U svim prodavnicama u Srbiji ima rena u teglicama i tubama,samog ili s drugim začinima. Lekovitost rena je poznata od davnina,pa nije čudo da je omiljen i kod nas. Tko je rendao sveži koren rena vrlo dobro zna kako je jak njegov i miris i ukus. Ukus rena je ljutkast,a miris prodoran, za sinuse lek.
C vitamin je u svežem renu bogato zastupljen,a minerali kao kalijum,gvožđe,kalcijum i fosfor.
Ren i beli luk zajedno,dobro je da jedu starije osobe,jer ovo pomaže krvnim sudovima.
Ljutina i miris rena dolazi iz materije sinigrin,što ga čini specifičnim. Sinusi se očiste pomoću rena i to tako što se koren narenda i zagreje u nekoj posudi,pa se udiše para koja izlazi iz njega. Dobro je tada glavu pokriti peškirom i udisati paru 5 do 10 minuta. Ovo valja činiti pred spavanje,uveče. Obavezno pokriti glavu pri spavanju,da bi dejstvo rena bolje delovalo. Nakon par dana sinusi će se početi čistiti i napokon i očistiti.
Tko ima reumu neka jede ren,astmatičari neka ga jedu narendanog s medom.